Image is not available
Image is not available

 

 

Председник Управног одбора:

 

Мр Срђан Огњановић

директор Математичке гимназије

рођен је 1954 у Београду. Завршио је Математичку гимназију и освајао бројне награде на републичким и савезним такмичењима. Завршио је Природно-математички факултет у Београду, на ком је и магистрирао, а затим постаје професор математике у Математичкој гимназији, где касније, 2008.постаје директор. Широм Србије одржао је бројне додатне наставе и припреме за такмичења и организовао школе младих математичара. Био је члан Друштва математичара Србије. Одржао је велики број семинара за стручно усавршавање наставника математике. Учествовао је више пута у изради наставних планова и програма за основне и средње школе из математике, у комисијама за израду стандарда постигнућа ученика из математике и комисијама за припремање задатака за полагање пријемних и квалификационих испита. Као аутор и ко-аутор објавио је преко 50 уџбеника и збирки из математике, много чланака у стручним часописима као и ТВ серије на РТС-у у циљу популаризације математике. Носилац је Октобарске награде града Београда, награде Српске асоцијације менаџера као, Најевропљанин Србије 2014 и многих других. 

 

 

Чланови Управног одбора:

 

Проф. др Сима Аврамовић

декан Правног факултета

Рођен је у Београду 19.јула 1950.год, где је завршио основну школу и Класичну гимназију у тадашњој VIII београдској гимназији. На Правном факултету у Београду је дипломирао, магистрирао и докторирао. По завршетку основних студија остаје на факултету да ради као асистент, да би 1993.год постао и редован професор. Касније, обављао је функцију продекана Правног факултета у Београду, шефа катедре за правну историју, био је председник Савета и председник УО Правног факултета итд. Поред наставе из основних предмета Упоредна правна традиција и Општа правна историја, изводи и наставу из Латинског језика, као и из предмета Реторика, на Филолоском факултету у Београду, такође један је од предавача на међународним последипломским студијама TEMPUS POGESTEI. Носилац је стипендије Фулбрајтовог програма у оквиру којег је боравио у САД (Универзитет Мериленд), а као стипендиста Фондације Онасис био је у Атини на истраживачком програму. Од 2002.год је шеф експертског тима за правна питања Савезног министарства вера и припрему Закона о високом образовању. Такође као гостујући предавач држао је предавања на универзитетима широм Енглеске, Немачке, САД, Аустрије, Грчке, Јапана. Учествовао је са рефератима на великом броју међународних конгреса  као и на многим домаћим научним скуповима. Био је главни и одговорни уредник часописа Анали Правног факултета у Београду, члан Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије, Уредништва часописа Comparative Legal History, са Оxфорда. Објавио је велики број књига и монографија, а за књигу "Rhetorike techne" добио је награду Универзитета у Београду за најбоље научно остварење наставника и сарадника у 2009.год. 

 

Стефан Шарић

архимандрит Српске православне цркве

рођен је 29. Јула 1978.год у Бравницама, Босна и Херцеговина. Дипломиро је на Богословском факултету Св. Петра Цетињског, у Црној Гори, а 2006.год завршио је у Русији Московску духовну академију у Светотројице, Сегујевској Лаври, са звањем кандидата богословских наука. Организатор је и учесник великог броја научних и духовних семинара и трибина. Од 2010.год до 2011.год је био професор на Богословском факултету Св.Петра Добробосанског, у Фочи (Босна и Херцеговина), а од 2011.год. је духовник манастира Рајиновац.

 

Проф. др Драган Симић

декан Факултета политичких наука

рођен 1961.год. на Медвеђи (Србија). Обавља функцију редовног професора и декана на Факултету политичких наука у Београду. Предаје међународне односе, националну и глобалну безбедност, велике стратегије и стратешко мишљење, геополитику, спољну и безбедносну политику САД и српско–америчке односе на матичном и факултетима у региону и у иностранству. Предаје, такође, на Дипломатској академији „Коча Поповић“ Министарства спољних послова РС, на Војној академији и највишим војним школама у Србији. Прошле године изабран је за професора Универзитета Клемсон, Јужна Каролина, САД, на основу споразума о сарадњи Факултета политичких наука у Београду и Универзитета Клемсон захваљујући којем је оформљен Центар за студије САД, чији је оснивач и директор. То је једини центар те врсте у оквиру државног универзитета у региону Југоисточне Европе. Као уредник издавачке делатности у "IIC SSO" Србије уредио је преко 60 монографија, као и Изабрана дела Вилхелма Рајха у пет томова. Уредио је три и објавио пет књига. Поред тога, објавио је више десетина текстова у научним и стручним часописима и зборницима радова. Члан је уређивачког одбора часописа "Међународне студије" из Загреба, "Review of International Affairs", "Војно дело" и "Journal of Regional Security" из Београда. Био је стипендиста Фулбрајтовог програма на Универзитету Јужне Каролине (САД) као и на стручном усавршавању на Метју Б. Риџвеј Центру на Универзитету у Питсбургу. 

 

SLIKA Lj. Mrkic Popovic

Проф. др Љиљана Мркић Поповић 

редован професор Факултета драмских уметности

рођена у Београду 1950.год. и редовни је професор на Факултету драмских уметности у Београду. На позицији декана била је од 1996.год до 2002.год када је и основала Катедру за снимање и дизајн звука, Сцену "Мата Милошевић", изградила филмски и телевизијски студио и издала 19 публикација и добила бројне донације. На функцији ректора Универзитета уметности била је по други пут у периоду од 2012.год. до 2015.год. и тада је покренула мастер студијски програм у сарадњи са универзитетима из Ворика, Даблина и Амстердама. Широм Србије реализоване су Летње уметничке школе, подржала је оснивање Фестивала студената уметности (ФЕСТУМ) и издање 16 публикација. Члан је Репрезентативног одбора Европске лиге институција уметности (ЕLIA). У Београду је одржан први ЕЛИА регионални састанак високошколских уметничких институција 2013.год, тада је овој институцији приступило и 6 нових чланова: факултети уметности и академије уметности из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Лекторски је обрадила преко 410 представа у позориштима Београда, Србије и региона, 30 ТВ драма и 7 филмова. Добитник је бројних награда као и Вукове награде за изузетан допринос развоју културе у Србији 2010.год. 

 

Проф. др Нада Поповић Перишић

декан Факултета за медије и комуникације Сингидунум

Дипломирала је 1970.год. на Филолошком факултету у Београду на одсеку Општа књижевност са теоријом и на Филозофском факултету у Београду на групи за филозофију. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду, а докторирала на Свеучилишту у Загребу. Радила је у Институту за књижевност и уметност у Београду као научни истраживач. Носилац је стипендије француске владе на "Ecole pratique des hautes études" у Паризу и Републичке заједнице за науку на Њујоршком универзитету. Од 1994.год. до 1998.год. била је Министар културе у Републичкој влади, а  затим и Амбасадор УНЕСКО-а у Паризу. Од 2002.год. до 2004.год. предавала на "Jussieu", Париз 7, као гостујући професор. Годинама је радила као стални сарадник Трећег програма Радија Београд. Члан је Удружења књижевника од 1980.године. Радила је као стални критичар поезије у НИН-у.  Била је ко-директор за програме после докторских студија у Интер-универзитетском центру у Дубровнику, који су основани у сарадњи са институтом за књижевност у Београду, Универзитетом у Утрехту (Холандија), Париз 7, Jussieu (Француска), Универзитет из Берлина и Франкфурта (Немачка). Објавила више од педесет текстова у домаћим и страним стручним часописима. 
У издању издавачке куће Просвета 1986. објавила је књигу “Литература као завођење". Тренутно су у припреми за штампу књиге “Теоријски дискурс постмодерне” и “Знак, слика, значење”.  

 

Проф. др Бранко Ковачевић

декан Електротехничког факултета

рођен 1951.год. у Београду. На Електротехничком факултету у Београду је дипломирао, магистрираро и докторирао. По дипломирању је радио у лабараторији за ракетне системе Бојнотехничког института, а од 1995.год је редовни професор за област аутоматике на Електротехничком факултету у Београду. Коаутор је 20 универзитетских уџбеника и око 350 научних и стручних радова. Учествовао је у реализацији 60 развојно-истраживачких пројеката рађених за потребе привреде, војске и државе, као и пројеката финансираних од стране ЕУ (TEMPUS, FRAMEVORK. COST i EURECA). Нека од његових техничких решења ушла су у наоружање војске и производне програме индустрије. Био је гостујући професор на универзитетима на Флориди (САД), Турку (Финска), Багдаду (Иран), Триполију (Либија), Новом Саду, Бања Луци, Подгорици и Ваздухопловно-техничкој Академији. Заслужан је члан Националног удружења за електротехнику, редовни члан и председник Академије инжењерских наука Србије, члан иностраних удружења IEEE, IASTED, EURASIP, WSEAS. Обављао је дужности потпредседника, продекана и декана Факултета, Потпредседника Скупштине и ректора Универзитета Србије, био је члан УО пословног Инкубатора, Председник Конференције универзитета Србије, члан председништва Црноморске асоцијације универзитета, члан Скупштине Европске асоцијације универзитета, председник УО уније института, члан УО Јапанско-Српског центра за науку, члан УО фондација Ито и Сасагава, члан УО Фондације Теленор и многих других. Добитник је више награда и признања: Светосавска награда, награда Н. Тесла, М. Пупин, Б. Раковић, Б. Стојановић, Архимед, златна награда Привредне коморе ЕУ, Министарства одбране, Универзитета одбране итд.

 

 

 ----

 ----

 ----

 

Др Љубомир Максимовић

потпредседник САНУ за друштвене науке

рођен је 27. новембра 1938.год. у Скопљу. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду, где је такође одбрано магистарску тезу, као и докторат. Носилац је стипендија грчке владе, фондације Александар фон Хумболт, као и фондације А.Онасис. Од 1978.год до 2006.год био је професор на Филозофском факултету у Београду, на предмету Историја Византије, где је био и шеф катедре. Функцију декана Филозофског факултета вршио је од 1994.год до 1996.год. Такође, током година био је гостујићи професор на многим иностраним факултетима у Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Келну, Мајнцу, Бечу, Атини, Солуну, Минхену и многим другим. Редовни члан  Српске академје наука и уметности је од 2009.год, док функцију председника обавља од 2015.год. Почасни је доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске академије. До данас је један од најистакнутијих српских византолога. Учествовао је у стварању: "Историја српског народа од досељавања на Балкан до 1918.год." у десет томова, и аутор је више од 200 студија случаја и чланака, публикованих у Југославији, Србији, Републици Српској, Грчкој, САД, Француској, Немачкој, Аустрији, Великој Британији итд. Носилац је Октобарске награде града Београда, као и награде Владимир Ћоровић за животно дело у историографији.

 

Miodrag Maticki 2

Др Миодраг Матицки

председник скупштине Вукове задужбине

рођен 1. новембра 1940.год. у Великом средишту код Вршца. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Филолошком факултету у Београду.  Као научни саветник изабран је 1978.год у Институту за књижевност и уметност у Београду. Као уредник Института уредио је 40 књига. У сарадњи са Матицом српском покренуо је у Институту, и до данас уређује научне едиције: “Историја српске књижевне периодике“ и “Библиотека усмене књижевности“. Био је члан Одбора за историју књижевности и члан Одбора за народну књижевност САНУ, а од 2012.год је потпредседник Матице српске, Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Такође, од 2008.год је председник Скупштине Вукове задужбине. Као један од утемељивача Задужбине “Доситеј Обрадовић“, покренуо је пројекат издања “Сабраних дела Доситеја Обрадовића“ у 6 књига. Био је члан редакције научног часописа “Књижевност и језик“, “Летописа матице српске“, “Ковчежица Вуковог и Доситејевог музеја“, као и одговорни уредник часописа “Књижевне историје“. Покретач је и главни и одговорни уредник “Српског народног илустрованог календара Даница“, Вукове задужбине, касније покреће и школски забавник “Даница за младе“, која већ годинама стиже у све школске библиотеке Србије као и до Срба у дијаспори. Ангажовања у задужбинама, као и већину уређивачких послова обаваљао је без накнаде, као задужбинар по вокацији. Објавио је 8 научних монографија, 9 научних и критичних издања, уредио 13 зборника, и објави 5 антологија. Од 1964.год. објавио је велики број књига - песми, приповетки и романа. 

 

Сања Лубардић

новинар ,,Студио Б''

рођена је 1973.год. у Београду. По образовању је професор српског језика и књижевности. Дипломирала је 1996.године на Филолошком факултету у Београду. Завршила је специјалистичке курсеве у области медија и маркетинга у Србији и иностранству, такође је и аутор неколико научних радова. Од 1996.год, као део тима легендарног Ђоке Вјештице, уређује и води програм на Телевизији Студио Б: свакодневне емисије уживо посвећене свим значајним догађајима и личностима у Београду, најважније вести, обавештење јавности у ратним и ванредним околностима, документарни и серијали аналитичких интервјуа. Паралелно је оснивач, уредник и сарадник неколико медија у Србији и региону. Обавља функцију медијског и ПР консултатнта у више установа, компанија и агенција. Данас, на ТВ Студио Б, ради као уредник градског програма. Предавала је на "English school of business" у Београду. Члан је УНИЦЕФ-овог жирија за новинарску награду за медијско извештавање о деци.

 

Зефирино Граси

генерални директор ,,Политика а.д''

рођен у Београду 25.01.1954.год, све школе и студије на Факултету политичких наука завршио је у Београду. У младости је имао успешну каријеру у КК ‘’Црвена звезда’’, где је од 1972.год. до 1975.год. играо у првом тиму, одиграо сва првенства и Куп шампиона. У Политици се запослио 1977.год и прошао све послове рада у дневном листу “Политика”, преко репортерских писања у “Илустрованој Политици”, па све до 1985.год. када је постао заменик главног и одговорног уредника “Политикиног Забавника”. И поред директорских обавеза и дан данас обавља тај посао. Био је главни уредник свих магазина Политика а.д. У марту 2011.године постављен је на дужност Извршног директора издавачких послова, а од септембра исте године налази се на месту генералног директора Политике а.д. Као спољни сарадник био је уредник у неколико издавачких кућа, од којих су најзначајније Комуна и Завод за уџбенике. Добитник је награде Фондације Браћа Карић за допринос српском новинарству 2013.године.

 

Љубивоје Ршумовић

књижевник, председник Културно просветне заједнице Србије

рођен је 3. јула 1939.год. у Љубишу на Златибору. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је дипломирао 1965.године на Филолошком факултету, на групи за компаративну књижевност. Почео је писати још као основац, а прве песме је објавио као гимназијалац. У Радио Београду, запослио се 1965.год. у редакцији програма за децу, а већ 1968. прелази на Телевизију и ради познате серије: “Двоглед”, “Хиљаду зашто” и “Хајде да растемо”. Написао је, режирао и снимио преко 600 емисија. Једна од најпопуларнијих серија за децу је “Фазони и форе”. Поред програма за децу урадио је и неколико документарних програма, попут “Дијагонале - приче о људима и наравима”. Објавио је 84 књиге, углавном за децу, а у позориштима су се изводила многа његова дела. Добитник је великог броја књижевних награда: “Пуља” у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду УНЕСКО-а за “Буквар дечјих права”, затим “Невен”, “Младо поколење”, "Душко Радовић", "Бранко Ћопић", награду Змајевих дечјих игара, Бранкову награду, Октобарску награду града Београда, Вукову награду, награду Политикиног забавника, титулу "Сарадник Сунца", награду "Мирослав Антић" (као први добитник 2008.год.), и многе друге. Дела су му преведена на више страних језика, аутор је три уџбеника за основне школе. Оснивач је, такмичар, и први председник карате клуба “Црвена звезда”. Био је председник Карате савеза Србије, и такође је савезни судија. Од 1986.год. до 2002.год. врши функцију директора Позоришта ‘’Бошко Буха’’. Председник је Културно просветне заједнице Србије и један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића, као и Одбора за заштиту права детета Србије. Живи и ради недалеко од Београда.

 

Драгана Кузмановић

професор разредне наставе ОШ ,,Вук Караџић''

рођена 26.07.1969.год. у Пожаревцу. Основну и средњу школу завршила је у Кучеву. Као дете просветних радника, отац магистар педагогије, мајка професор руског језика, развија љубав према учитељској професији. У Београду 1991.год. завршава Педагошку академију, а 2006.год дипломира на учитељском факултету у Врању. Од 1992.год запослена је у ОШ “Вук Караџић” у Београду. Своју пожртвованост и амбициозност доказује кроз многе награде из различитих области које освајају њени ученци. У протекле две године она је са својим ученицима освојила следеће награде: награде које додељују Пријатељи деце Општине Стари град, затим на међународном такмичењу “Кенгур” (трећа награда), национално такмичење “Мислиша” (три похвале), на Општинском такмичењу из математике (прво и треће место), на Математичком турниру (трећа награда у појединачном и екипном пласману), на Интернет олимпијади у организацији Архимедеса (трећа награда на државном нивоу). Такође, она је и ментор студентима за методику српског језика у ОШ “Вук Караџић”, а од стране Министарства просвете додељена јој је улога ментора за математику.

 

Scepan Prascevic

Шћепан Прашчевић

председник Београдске конференције правника БЕКОП

рођен је 21. марта 1991.год. у Београду. После завршене V београдске гимназије, уписао је Правни факултет у Београду. Похађао је више различитих стручних семинара. Био је на позицији студента продекана 2014/15. год на Правном факултету у Београду, члан Савета Универзитета у Београду 2015/16 и члан Наставно-научног већа, као и представник студентског парламента Правног Факултета у Београду. Кроз своје ангажовање бави се заговарањем и унапређењем неформалног образовања, ради на повезивању теорије и праксе, као и стицању нових практичних искустава студената и младих правника у циљу њиховог квалитетнијег оспособљавања на путу ка будућем занимању. У слободно време бави се спортом и музиком.

 

Dana slika

мр Дана Гак

секретар Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије

Рођена је 4. августа 1981. године у Аранђеловцу. Дипломирала је 2003. године на Факултету музичке уметности у Београду, на клавирском одсеку, у класи проф. Марије Ђукић. Од 2004-2005. године похађала је студије културологије на Гете Универзитету у Франкфурту, након чега је била ангажована у Аустријском културном форуму у Београду на пројектима међународне културне сарадње. Магистрирала је на Интердициплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, на УНЕСКО катедри - Менаџмент у култури и културна политика. Била је члан клавирског триа Азуро од 2001-2008. године са којим је освојила бројне награде на домаћим и међународним такмичењима. Била је полазник мајсторских курсева у земљи и иностранству где се усавршавала сарађујући са еминентним извођачима и професорима. Радила је у Италији, Црној Гори и Србији као пијаниста и професор клавира. Од 2014-2015. године била је на позицији саветника потпредседника Владе, задужена за координацију и реализацији задатака у области родне равноправности са органима државне управе, међународним организацијама и представницима невладиних организација у Републици Србији. 2015. године именована је за члана Програмског одбора Београдског летњег фестивала- БЕЛЕФ а 2016. године и за председника тог одбора. Од 2016. године ангажована је као консултат OHCHR канцеларије у Београду, на пројектима у области културног права. Течно говори енглески и италијански језик а служи се и немачким језиком.

Дејан Томашевић

потпреседник Кошаркашког савеза Србије

рођен 6.маја 1973.год. у Београду. Завршио је XII београдску гимназију, а касније АЛФА универзитет. Тренутно је на мастер студијама на ФЕФА факултету. Играо је у најјачим домаћим и иностраним кошаркашким клубовима. У тимским победама броји чак 4 пута освојено првенство Југославије, затим је био првак Шпаније, Грчке итд. Од 2011.год обавља функцију потпредседника Кошаркашког савеза Србије задуженог за такмичење, а од 2015.год је на функцији генералног секретара Кошаркашког савеза Србије. Такође је и актуелни председник православног спортског друштва “Света Србија”. Са репрезентацијом Југославије освојио је три Европска првенства у кошарци, два Светска првенства и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996.год. Добитник је Октобарске награде града Београда, а 2003.год. је одликован орденом Светог Немање.

 

Весна Недељковић

директор  ОШ ,,Михајло Петровић Алас''

рођена 23. Септембра 1967.год. у Пожеги. Дипломирала је на Филозофском фаултету у Новом Саду, као професор југословенске књижевности и српскохрватског језика. Била је професор српског језика од 1994.год до 2007.год у ОШ ''Михаило Петровић Алас'', а од 2007.год обавља функцију директора школе. Члан је управног одбора библиотеке Влада Аксентијевић. Радила је у стручним радним телима и комисијама за израду нових Правилника у Министарству просвете, као и рецезент Збирке за припрему Завршног испита из Српског језика. Координатор је пројекта Предузетничко учење, који има за циљ формирање предузетне мисли код ученика и запослених као и њену реализацију унутар друштвене заједнице. Предузетничко учење  представља европски пројекат за југоисточну Европу, и једну од кључних области у Стратегији образовања до 2020.год. Поред тога, бави се изучавањем развоја и историје књижевности, с фокусом на поетику савремене књижевности, као и развојом српског језика, његовом позицијом у 21.веку и његовим очувањем које је један од најбитнијих елемената српске културе и традиције.

 

Др Александар Главник

професор историје Математичке гимназије

рођен је 26. августа 1971.год. После завршетка V београдске гимназије, уписује Филозофски факултет, на коме је 1996. године дипломирао на одсеку за историју. Од јануара 1996.године ради као професор историје у Математичкој гимназији у Београду. Исте те године уписује магистарске студије на катедри за савремену историју на Филозофском факултету и 2000.године масистрира на теми: ''Југославија и савезничка политика према немачким репарацијама након II светског рата''. У периоду од 2001.године до 2005.године учествовао је на бројним семинарима у земљи и иностранству, у организацији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи у Солуну, Еуроклиа и Георг Екарт института у Брауншвајгу, чији је био и стипендиста. Докторске студије уписао је 2001.године на катедри за историју Југославије.  Девет година касније одбранио је докторску тезу на тему: „Границе Краљевине СХС у време државноправног провизоријума“.

Бојана Плавшић Дроњак

ОШ ,,Душко Радовић'' Сремчица

рођена је 25.септембра 1980.год. у Книну. Завршила је Учитељски факултет у Београду и похађала многе стручне семинаре и курсеве, усавршавајући се пре свега на пољу инклузије,  рада са децом са сметњама у развоју и њиховим увођењем у редовно образовање, рад са ромском децом, као и курсеве који су усмерени на учење кроз игру и плес. Од 2010.године је професор разредне настве у ОШ ''Душко Радовић'' у Сремчици, која је уједно и модел школа за инклузију, самим тим има свакодневну прилику да унапређује осмишљен систем, као и да види како сам систем функционише у пракси. Бави се добротворним радом, руководилац је подмлатка Црвеног крста у основној школи и члан је комисије Црвеног крста Београда. Велики је заговорник и кроз свој рад промовише ненасилну комуникацију.

Александар Атанасијевић

одбојкашки репрезентативац Србије

рођен  је 4.септембра 1991.године у Београду. Члан је одбојкашке репрезентације Србије од 2009.год са којом је освојио једну златну, три бронзане и три сребрне медеље. Играо је за познате пољске и италијанске клубове са којима је освојио многа национална првенства. До данас више пута је проглашаван за најбољег члана тима у више различитих категорија.

 

 

 
 


            

Copyright: Фондација за младе таленте града Београда, Трг Николе Пашића 6, Београд © 2016.